ISPOVEST DANA: STAJALA SAM U HODNIKU I SLUŠALA KAKO MOJ MUŽ KREŠE DRUGU, A ONDA SAM UŠLA U SOBU….

ŠERUJ / ?

Preskočiću glupi uvod, tko sam, šta sam, koliko imam godina i kakvu kosu, sise i guzicu imam. Razvedena sam žena. To je sad jedino bitno. Do prije godinu i po sam bila pod zavjetom “U dobru i u zlu”, uglavnom više u zlu, ali ipak nisam jedna od onih koja je trpjela muža nasilnika, pijanicu i neradnika. Naprotiv, bio je sjajan muž, galantan, smiren, pametan, situiran – pravi gospodin.

Ali dosadan. Da poludiš. Bio je onaj tip muškarca, uvijek u odjelu, ni lijep ni ružan, ni po čemu nije odskakao. Da ga vidite u gradu, zaboravili biste ga za deset sekundi. Meni je oduvijek bio šarmantan, ali brzo je to prošlo, ostala je neka hibridna vrsta ljubavi, povjerenje, povezanost…

I pomirila sam se s tom njegovom pojavom. Sve je uvijek moralo da bude na svom mjestu, čisto, uredno i posloženo. Ja sam bila ta koja je iz čiste bahato ponekad uneredila kuhinju ili dnevnu sobu, tek toliko da pobjegnem iz tog njegovom opsesivno kompulzivnog svijeta. I onda kad uz sebe imaš takvog muškarca, naravno da ti nije ni na kraj pameti da bi on mogao da te prevari. Pa kako bi? Barem sam tako mislila.

Jednog ponedjeljka otpratila sam ga na posao, spakovala stvari i krenula na aerodrom. Poslovni put u Stokholm, tri dana predavanja i konferencija. Dočekala me poruka da let kasni, a potom i da je otkazan zbog tehničkih razloga. Pronašli su mi alternativne letove, ali s polaskom tek posle-podne. Ništa, morala sam natrag kući.

Taksi me ostavio ispred zgrade, a tačno ispred automobila mog muža. Pa kako? Zar on nije na poslu? Ni tu nisam ništa posumnjala. Pomislila sam da je nešto zaboravio. A kad sam ušla u stan začujem uzdahe iz spavaće sobe. Muške i ženske. I tu mi se konačno upalila lampica. Nisam odmah otišla tamo. Onako voajerski sam stajala u hodniku i slušala kako mi muž kre** drugu ženu. I to tako strastveno da nisam bila sigurna da li je riječ o mom mužu. U odrazu u ogledalu u hodniku uspela sam čak da vidim i pozu. Ona je bila naslonjena na krevet, a on ju je “udarao” otpozadi.

Duboko sam uzdahnula, pokušala da se smirim, tiho otišla u kuhinju i natočila nešto žestoko. Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem. Da razmislim šta sad. Popila sam još jednu. Koliko god sam bila šokirana, a bila sam, vjerujte mi, osjetila sam nešto što mi se dotad nije nikad dogodilo. Bila sam ljubomorna. I napaljena. Nevjerojatno. Napalila me pomisao da moj muž ima seks s drugom ženom. I da ja to gledam. Maštala sam o toj kombinaciji, dosta puta, čak i da ja učestvujem, ali nikad nisam pomislila da će me tako nešto dočekati u vlastitoj kući.

I tad sam, kao u transu, skinula sve sa sebe i ušla u spavaću sobu. Šok i nevjericu prekinula sam riječima: “Dragi, sve je u redu. Nisam ljuta, samo mogao si i mene da uključiš u ovu priču. Znaš da mi je to maštarija.” Možda i nisu to bile te riječi, ti minuti su mi onako kao u magli, ali uglavnom kontekst je bio taj. I dalje su bili u šoku, stajali su u uglu sobe, ali smirili su se tek nakon što sam prišla mužu, poljubila ga i – spustila se na koljena.

Trebalo mu je malo da se oporavi od šoka, znate već na šta mislim, a kad se oporavio onda je postao onaj čovjek kog ja nikada nisam upoznala. A ta djevojka, plave kose, prekrasnog tijela i dalje je stajala u ćošku, držala je svoju odjeću u ruci i nije znala šta da radi. Pa sam i tu preuzela inicijativu, prišla joj, bacila odeću na pod i počela da je ljubim.

Muž je legao na krevet, a ja sam je za ruku odvela do njega. Prolazila sam joj rukama kroz kosu, ljubila po vratu. Tad se opustila i prepustila. I u sljedećih nekoliko sati mijenjala smo se jedno na drugom, u svim mogućim kombinacijama. Ne moram to da vam opisujem, možete već da zamislite.

Kraj je bio spektakularan. Nakon što smo nekoliko puta otišli do kraja, ja sa sva mokra ustala i otišla pod tuš. Bez riječi sam se obukla, spakovala još nešto ekstra stvari za svoje putovanje, koje sam kasnije zbog dvojice zgodnih Šveđana produžila za još nedjelju dana, i otišla. Njih dvoje su ostali na krevetu u tišini. Nisam mu se više javljala.

On me zvao nebrojeno mnogo puta, slao SMS, ali s moje strane dobio je zid. U stan sam ušla po ostatak stvari dok je on bio na poslu, a javila sam mu se tek posle dva mjeseca s ostatkom dokaza koje sam prikupila protiv njega u međuvremenu i s papirima za razvod.

I nisam se razvela zato što me, eto, muž prevario i time izgubio moje povjerenje i bla bla bla, preskočimo sada klišee… Razvela sam se jer sam shvatila da to nije bio muškarac s kojim sam ja bila u braku. Vodio je dvostruki život, kod kuće je bio uglađeni gospodin, a u drugom svetu napaljeni plejboj koji je** sve redom.

Da, ubrzo sam saznala za sve njegove izlete, za dijametralno suprotan obrazac ponašanja nego kod kuće, za financiranje drugih žena, lažna poslovna putovanja i slično. I to je to. Razveli smo se, njegov uglađeni svet se srušio i sad i javno živi kao napaljeni tinejdžer, a ja sebi gradim novi svet.